Hamlet

Pobednička fotografija na takmičenje ,,Shakespeare Lives in Photography“
Autorski fotografski serijal – ideja, koncept i fotografija: Milana Videnov
Godina: 2017

Takmičenje ,,Shakespeare Lives in Photography“ je pokrenuto kao deo globalne proslave Šekspirovog nasleđa i pozivalo je fotografe iz celog sveta da kroz objektiv svog fotoaparata istraže trajni uticaj Vilijama Šekspira, bilo kroz vizuelne interpretacije scena iz njegovih dela, kroz odjeke njegove književne baštine u savremenom svetu, ili kroz poznate lokacije vezane za ovog velikog dramskog pisca.

U tom momentu ovo takmičenje je bilo jedan od najuzbudljivijih izazova u mom radu. Veliki je izazov pokušati predstaviti nešto što je samo po sebi dovoljno zadivljujuće. Jake i teške emocije preovladavaju u svakom Šekspirovom delu, i samim tim je potrebno i dosta posvećenosti.

Od brojnih prijavljenih radova, žiri je izabrao svega 11 pobednika, a među njima je bila i moja fotografija pod nazivom „Many flowers are not flowers any more“. Pobednički radovi objavljeni su na zvaničnoj stranici British Councila, gde su predstavljeni publici širom sveta.

Fotoilustracija je moja opsesija, i svaki novi izazov daje mi mogućnost da ojačam, da razumem i shvatim da je sve vredno pažnje. Moj način rada uvek počinje istraživanjem.

Šekspir, Hamlet, ja, kao i svi mi, sami sa svojim mislima, zaokupljeni smo borbom sa svojim unutrašnjim i spoljašnjim svetom. Analiza Hamleta, beleženje bitnih simbola, reči koje bi same po sebi mogle da opišu priču. Otrov, ludost, oblačio se veoma čudno, Ofelija se ubija, potok, pehar, preterano osetljiv…samo su neke od njih…

Pokušavajući da se sjediniam sa likom o kome dosta razmišljam, shvatam da je Hamlet zatvoren u dubokom mračnom tavanu svog uma. Tavan je idealno mesto za predstavljanje ove priče. Na tavanu je tanka granica između svetlosti i mraka, dok Hamlet igra na tankoj ivici ludila.

To je bio i moj srećni dan, jer sam na tavanu zgrade u kojoj živim pronašla staru, zabačenu kadu, koju je moj komšija napustio, a koja idealno može simbolizovati Ofeliju i njenu preteranu osetljivost.

Jedna stvar koja je jako važna meni, kao fotoilustratoru i ličnosti, jeste to da sve što nam je potrebno možemo da nađemo oko sebe — samo ukoliko želimo da tragamo, posmatramo, verujemo i volimo. Tako se ideje rađaju.

Svaki put radeći na novim fotoilustracijama, prisećam se mesta gde sam boravila, sa kojim predmetima sam se susrela… Učestvuješ u svakom delu stvaranja, izučavaš svet, materijale, njihove mogućnosti, svoje mogućnosti.