Šta vidiš kada pogledaš u ogledalo? Sebe — ili nekog koga si naučila da budeš?
Ova serija autoportreta nastala je kao vizuelno istraživanje identiteta, uloga i maski koje nosimo — ponekad svesno, ponekad ne. Životinjska maska nije kostim, ona je komentar: kada lice zameniš njuškom, pitanje ko si zapravo postaje i glasnije i smešnije i tužnije istovremeno.
Tri kadra, tri situacije — ogledalo koje odražava masku umesto lica, figura koja sedi mirno ispred starih vrata kao da čeka nečiji odgovor, i cvetno polje koje raste pored bića koje možda nije sasvim tu. Priroda je svuda oko nje — bujna, živa, indiferentna. Ona sedi u njoj, ali kao da joj ne pripada sasvim.
Humor i melanholija ovde ne isključuju jedno drugo — naprotiv, upravo njihov spoj čini ovu seriju nelagodnom na pravi način. Kao što je i samo pitanje iz naslova — i šaljivo i ozbiljno, zavisno od toga kada ga sebi postaviš.
