Silueta čoveka koji stoji sam na raskrsnici, uronjen u ogroman prazan prostor, simbolizuje usamljenost i unutrašnju borbu. Ključni detalj ilustracije je senka koja ga prati — nije klasična, već izdužena i oblikuje jasan, oštar krst. Ova metafora snažno nagoveštava teme krivice, ispovesti i moralnog tereta u mračnom urbanom okruženju, dajući korici minimalistički, ali izuzetno dramatičan izraz, karakterističan za žanr trilera.
Putevi koji se granaju iz same siluete i ispod nje sugerišu raspad, haos i moralno slomljeno društvo. Oni istovremeno mogu predstavljati pukotine u psihi glavnog lika — neodlučnost i težinu izbora koji su ključni za razvoj radnje. U središtu simbolike nalazi se ideja o grehu, žrtvi i iskupljenju.
Svaki element korice pažljivo je promišljen i nosi sopstvenu priču. Tipografija, kao važan deo vizuelnog identiteta, odabrana je s namerom da dočara duh vremena u kojem se radnja odvija — period bez savremenih tehnologija, u kojem su službeni izveštaji i dokumenta bili kucani na pisaćim mašinama. Takav izbor fonta ne samo da priziva prošlost, već i suptilno povezuje čitaoca s atmosferom romana, gde policijski izveštaji zauzimaju ključno mesto u otkrivanju istine.