- Dizajn korice knjige ,,Ispod kasapina iz Ustaničke ulice“, Alena Ranđelova
- Ilustracija i dizajn: Milana Videnov
- Klijent: Narodna bibilioteka ,,Detko Petrov“ iz Dimitrovgrad
Drugi roman dimitrovgradskog pisca Alena Ranđelova uranja čitaoca u mrak bez upozorenja. Ovo je priča o Matiji Steviću, čoveku koji pada u duboki ponor mladosti, okružen lažima, tajnama i obmanama najbliže rodbine, u svetu gde razum prestaje da bude saveznik. Priča o tome kako zlo i ljubav mogu da postoje u istom trenutku, u istom čoveku i kako nijedno od njih ne pušta lako.
Silueta čoveka koji stoji sam na raskrsnici, uronjen u ogroman prazan prostor, simbolizuje usamljenost i unutrašnju borbu. Ključni detalj ilustracije je senka koja ga prati — nije klasična, već izdužena i oblikuje jasan, oštar krst. Ova metafora snažno nagoveštava teme krivice, ispovesti i moralnog tereta u mračnom urbanom okruženju, dajući korici minimalistički, ali izuzetno dramatičan izraz, karakterističan za žanr trilera.Putevi koji se granaju iz same siluete i ispod nje sugerišu raspad, haos i moralno slomljeno društvo. Oni istovremeno mogu predstavljati pukotine u psihi glavnog lika — neodlučnost i težinu izbora koji su ključni za razvoj radnje. U središtu simbolike nalazi se ideja o grehu, žrtvi i iskupljenju.
Crvena nije samo boja — ona je stanje. Dominantna, agresivna, prožimajuća crvena pozadina ne ostavlja prostora za neutralnost. Pukotine koje se granaju poput žila ili korenja nose u sebi sliku raspada — nečega što se raspuklo iznutra i što se više ne može zalepiti.
Usamljena silueta čoveka u centru stoji na raskrsnici koja liči na krst — ali to nije spasenje, to je izbor koji nema dobrog ishoda. Svetlost dolazi odozgo, ali ona ne obasjava — ona samo otkriva koliko je mrak dubok.
Tipografija naslova namerno je svedena i hladna, u oštrom kontrastu sa vatrom koja gori iza nje — jer i sama priča nosi tu napetost između kontrole i haosa, između ispovesti i tajne.
Svaki element korice pažljivo je promišljen i nosi sopstvenu priču. Tipografija, kao važan deo vizuelnog identiteta, odabrana je s namerom da dočara duh vremena u kojem se radnja odvija — period bez savremenih tehnologija, u kojem su službeni izveštaji i dokumenta bili kucani na pisaćim mašinama. Takav izbor fonta ne samo da priziva prošlost, već i suptilno povezuje čitaoca s atmosferom romana, gde policijski izveštaji zauzimaju ključno mesto u otkrivanju istine.