- Dizajn korice knjige ,,Kад је слцето било по големо“, Dobrile Nezić
- Fotoilustracija i dizajn: Milana Videnov
- Klijent: Narodna biblioteka iz Pirota
- Godina: 2018
Knjiga “Kад је слцето било по големо” zbirka je priča i novela na lokalnom dijalektu, kroz koju autorka evocira uspomene iz detinjstva i mladosti u rodnom kraju. Pisanje je na lokalnom dijalektu, što pojačava autentičnost i vezu sa mestom i ljudima o kojima priče govore. U saradnji sa Narodnom bibliotekom Pirot, stvarala sam vizuelno oblikovanju korice zbirke priča koja kroz dijalekat, sećanja i porodične sudbine oživljava duh nekih prošlih vremena. Moj zadatak bio je da taj duh pretočimo u oblik i boju korica.
Kroz zbirku prožima se lična, a pritom i neizbežna porodična drama. Milje se pojavljuje kao znak, simbol koji prenosi slojevitost života. Kako su priče vezane pre svega za prošla vremena, i za ženu kao glavnu junakinju većine priča, čije su sudbine često teške, akcenat je postavljen na fotografiji kao dokumentu, naratoru, na fotografiji koja dovoljno otkriva, a pritom vešto skriva suštinu. Priče su intimne, kao i milje koje je svaka žena nekada sama stvarala. Milje se može posmatrati kao metafora života jedne osobe ili porodice. Rupe u miljeu, one koje su deo njegove šare, predstavljaju proživljene tragedije, one koje su savladane snagom života, ali koje i dalje ostaju deo nas. Neizbežne su.
Naizgled negativna strana fotografije, tamni, pocepani delovi miljea, zapravo otkriva suštinu svih priča. Upravo na mestima gde preovlađuju senke, gde tama preuzima život, može se naslutiti nada. Ona je tu, prisutna, potrebno ju je samo osvestiti. Dovoljno je uzeti konac i iglu i popraviti milje, nastaviti živeti, stvarati i obnavljati sebe. Fotografija prikazuje trenutak koji pripada prošlosti, ali istovremeno i današnjici. Ona je realna i višeslojna, svedoči o stalnoj borbi između tuge i sreće, svetlosti i tame, o svemu onome što čini našu svakodnevicu.